Krivični sudski postupak počinje na osnovu podizanja optužnice u sudu, od strane državnog tužioca. Optužnica se podnosi Osnovnom sudu ili njegovom odeljenju koje je nadležno za razmatranje predmeta.

U početku se optužnica, zajedno sa dokazima i drugim spisima, podnosi kancelariji za prijem koja potom zavodi optužnicu, a zatim je šalje u kancelariju za upravljanje predmetima (KUP).

Kancelarija za upravljanje predmetima zavodi i formira predmet kojem dodeljuje identifikacioni broj. Dodela predmeta se vrši žrebanjem koje se obavlja elektronski a žrebom se predmet dodeljuje određenom sudiji.

U zavisnosti od toga za koje je krivično delo podignuta optužnica, predmet odlučuje sudija pojedinac ili sudsko veće u sastavu od 3 sudija.

Ako se sprovodi posebna istražna mogućnost, jedan od sudija u veću imenuje se za sudiju pojedinca ili predsednika vieća ili člana veća.

Sudac pojedinac ili predsednik veća određuje po službenoj dužnosti ima li nadležnost da rešava pitanje sadržano u optužnici.

U slučaju da predmet iz optužnice nije u nadležnosti osnovnog suda pred kojim je podignuta optužnica, sud se rešenjem oglašava nenadležnim i predmet upućuje sudu za koji veruje da je nadležan.

U slučaju da je stvar sadržana u optužnici spada u nadležnosti suda, onda sudija pojedinac ili predsednik veća odmah zakazuje početno saslušanje.

Početni pretres treba sprovesti u roku od 30 dana od podizanja optužnice.

Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, početno ročište se održava prvom prilikom ali najkasnije 15 dana od podizanja optužnice.

Sudac pojedinac ili predsednik sudskog veća obavještava državnog tužioca, okrivljene i njihove branioce o vremenu i mestu početnog ispitivanja.

Prilikom prvog pretresa se ne ispituje nijedan svedok ili veštak i ne podnosi se nijedan dokaz, osim ako je svedok potrebaan za donošenje odluke o nastavku ili sprovođenju mera kojima se osigurava prihvatanje okrivljenog u postupku.

Nakon što se sudija pojedinac ili predsednik sudskog veća uveri da okrivljeni razume optužnicu, okrivljenom se nudi mogućnost da prizna krivicu ili da se izjasni kao nevin . Okrivljeni može da priznati krivicu i tražiti skraćeno suđenje.

Za krivična dela za koja se može izreći novčana kazna, odnosno do 3 godine zatvora, sudija pojedinac ili tužilac obaveštava i može da predloži oštećenom i optuženom da mogu da reše svoj slučaj alternativnim postupkom posredovanjem.

Upućivanje na posredovanje može se sprovesti i u kasnijim fazama postupka, ali najkasnije pre završne reči na glavnom pretresu.

Sudija pojedinac ili predsednik veća će obavestiti okrivljenog i branioca da pre drugog pretresa mogu:

• da podnose svoje prigovore na dokaze iz optužnice;
• da podnesu zahteve za odbacivanje optužnice ako je zakonski pritvoren; i
• da podnesu zahteve za odbacivanje optužnice zbog neotkrivanja krivičnog dela prema zakonu.

Sudija pojedinac ili predsednik veća će zakazati drugi pretres najkasnije 30 dana nakon početnog pretresa i najkasnije 40 dana nakon početnog pretresa. Na drugom pretresu učestvuju državni tužilac, okrivljen ili okrivljeni i branilac.

Tokom drugog pretresa, sudija pojedinac ili predsednik sudskog veća će ispitati prigovore na dokaze i predlog za odbacivanje optužnice koju je podno okrivljeni. On može da zatraži od državnog tužioca da usmeno odgovara tokom pretresa ili u pisanom obliku. Ne ispituje se nijedan svedok ili veštak a tokom drugog pretresa se ne predstavljaju nikakvi dokazi.

Na glavni pretres pozivaju se okrivljeni i njegov branilac, državni tužilac, oštećeni i njihovi pravni zastupnici, ovlašćeni zastupnici, tumači, svedoci i veštaci koje je u optužnici predložio državni tužilac i optuženi.

Optuženom se šalje poziv najkasnije osam (8) dana pre glavnog pretresa, tako da ima dovoljno vremena između slanja poziva i dana glavnog pretresa za pripremu obrane.

Glavni pretres se vodi po redu, gde u uvodnu reč ima državni tužialc,čita optužnicu, zatim reč dobija oštećeni, a posle redom i optuženi koji se izjašnjava o nevinosti ili krivici.

Ako se optuženi izjasni da je nevin postupak se nastavlja razradom dokaza u kojima prvo državni tužilac predstavlja prikupljene dokaze, zatim oštećeni ako postoji i nakon njega optuženi predstavlja dokaze ili protiv dokaze preko svog branioca.

Nakon izvođenja dokaza, tužilac i branilac optuženog podnose svoje tvrdnje u završnoj reči, gde mogu da postavljaju pitanja i odgovaraju.

• Ako se glavni pretres održava pred sudijom pojedincem, glavni pretres mora biti završen u roku od 90 dana.
• Ako se glavni pretres održava pred sudskim većem,glavni pretres se mora završiti u roku od 120 dana.

Po završetku glavnog pretresa, sud donosi odluku u roku od 15 dana.

Po završetku suđenja, sud može doneti sledeće vrste presuda:

• Odbijajuću presudu (odbija optužnicu i oslobađa optuženog).
• Oslobađajuću presudu (oglašava optuženog nevinim i oslobađa ga optužbe);
• Okrivljujuću presudu (oglašava optuženog krivim i kažnjava ga prema zakonu);

Protiv odluke prvostepenog suda stranke se mogu žaliti Apelacionom sudu u Prištini u roku od 15 dana od dana uručenja kopije presude.

Žalba ovlašćenog lica podneta u propisanom roku sprečava izvršenje presude.